Nova vremena…..

Ili šta se to u međuvremenu promenilo (sem nas ) ?

Ko se ne seća dana kada se radovao Božiću i Novoj godini ?

I mesecima unapred razmišljao o tome kako će najbolje provesti praznike. U nekim godinama šta će sve dobiti, koga videti, gde otići…A kasnije sa kojim društvom i gde izaći…

A onda dođoše neka druga vremena. Dođe život. I obaveze, I deca. I posao, I sve ono što odnese sa sobom čaroliju idile u kojoj smo odrastali.

Te praznike sam i tada jedva čekala , ali kao priliku da završim započeto, da se odmorim, da se naspavam, ušuškam, da priuštim sebi malo odmora. Da spremim rusku salatu i sarmu i ne izlazim iz kuće nekoliko dana, da me zaveje sneg i prespavam.

O čaroliji ni govora.

Mada, čaroliju smo pokušali da prenesemo deci. Slamom i poklonima, zajedničkim ručkom, svečanom atmosferom…..Nekim sitnicama koje su te dane činili ipak malo drugačijim.

Gužve u prodavnicama i u saobraćaju su mi uvek bile nepodnošljive , pa su mi dodatno otežavale ostvarenje prazničnog sna. I dok su deca rasla cela praznična priča je pomalo bledela…..

Oni su pravili priredbe, slikali se sa Deda Mrazom, odlazili na dočeke, imali koncerte. Moj san o ušuškanosti se ostvarivao.

I kao i svaki ispunjeni san, prestao da bude san. Pretvorio je praznike u obične dane kojima ne radim.

A onda, prošle godine iznenađenje! U mojoj ulici se pojavio Deda Mraz. I to ne jedan, već cela ekipa. Na motorima. Kakvo oduševljenje! Kakvo iznenađenje!

Pa on još uvek postoji! I još uvek je u stanju da meni, prosedoj gospođi srednjih godina, izazove osmeh. I prijatan osećaj. I ponovo se prikrao onaj san o prazničnoj čaroliji….Polako,neprimetno.

A Deda Mrazevi su bili baš cool, ne bilo kako, nego na motorima!

I čini mi se da nisu samo Deda Mrazevi, Već i Božić Bate. Doduše sa bradom, ali veoma mladi, bar koliko se dalo videti, Evo, pogledajte, pa procenite i sami:

Moderna vremena, moderni Deda Mrazevi. A i nisu baš svi više mladi, ne bi mogli peške. O gradskom prevozu i ne pomišljam. Ni irvasi ne bi u ovim našim sremačkim ravnicama mnogo pomogli , ne bi daleko stigli.

Neki na dva, neki na četiri točka.

Da čarolija bude veća!

Ko je kako mogao, ali svi su došli! I nisu pravili pitanje oko toga da li će biti slatkiša za SVU decu. Sva deca koja su bila tu dobila su ponešto. Onoliko koliko je moglo da stane u njihove vreće .

Iskreno, ove godine čekam praznike sa većim nestrpljenjem nego prošle.

Imam dojavu da će se ova ekipa ove godine pojaviti u našem selu 26. decembra, i da neće samo prozujati svojim mašinama ulicama Boljevaca, nego da će na centru osim slatkiša deci imati i po koju čašicu kuvanog vina za ozeble mame i tate, bake i deke i radoznale prolaznike.

Slatkiše odavno ne jedem, ali mi sve što je ljudsko nije strano, a kuvano vino je dobro za cirkulaciju, pa se nadam da ću se bar kao putnik namernik zadesiti tamo u vreme njihovog dolaska. Ali, za one koji vole slatko mislim da će se naći i neki domaći kolači, baš kao i nekih godina kada smo bili mlađi. Domaćih, sremačkih.

Ko zna, možda iz svojih vreća istresu još neko iznenađenje!