ili gde smo u stvari

Puno se priča o zaštiti prirode.

Tu je televizija, koja nam svaki dan prenosi lepote nekih naših zabačenih predela . Ljudi nasmejani, vedri, žive od svog rada, zdravo se hrane…. Poželiš da napustiš ovo ludilo i odeš da čuvaš ovce sa njima.

Tu su i neki reciklomati , aktivisti koji demonstriraju u želji da zaštite naše reke…..Tu su političari koji obećavaju podsticaje povećanje za energetske efikasnosti kuća, su automobili na struju i nove tehnologije, solarni kolektori i solarne ćelije, vetrenjače….

I Don Kihot .

Bez imalo želje da umanjim značaj bilo koje pomenute grupe sugrađana i njihovih inicijativa , pitam se kuda smo krenuli peške. I bosi.

Pokušala sam da odnesem neke flaše u reciklomat.

Ideja je odlična , moram priznati, tehnološki razrađena i bila bi sigurno dobro rešenje kada se reciklomati ne bi nalazili u delovima grada gde je nemoguće odneti stotinu staklenih flaša, ubaciti ih u reciklomat i ostvariti 400 dinara dopune BUS PLUS-a ili donirati.

I da , od 25 reciklomata (koliko ih ima u gradu) u ovom trenutku radi samo pet ! Ovo je podatak koji varira od doba dana, što znači da se redovno prazne, ali da im je kapacitet toliki da su skoro uvek puni (kapacitet im je samo 550 artikala). Toliko staklene i ostale ambalaže ima oko svake seoske prodavnice, nažalost.Dva su u prekidu rada, šta god to značilo.

Ideja1 – postaviti nekoliko reciklomata na Biser.

Ideja2-postaviti nekoliko reciklomata u Bojčinskoj šumi

Nekoliko reciklomata zbog količine ambalaže i zbog troškova njenog preuzimanja. Bacanje ambalaže u kantu nije dovoljno jer se problem otpada za ljude koji žive u gradu u tom trenutku završava, a za nas iz prigradskih naselja tek počinje.

Svaka kanta završi u kontejneru, svaki kontejner na kamionu, a svaki kamion…. Pa tu negde u okolini, gde ima mesta za neku novu deponiju. A da nije previše daleko od grada, zbog troškova goriva.

Znači negde u nekom ataru sela.

Da ne bude zabune, projekat reciklomata je ODLIČAN samo mi se čini nedovoljan za naše navike i potrebe. Iskreno želim da zaživi i da se pretvori u način života . Jedino tako se nećemo jednog dana probuditi zatrpani ambalažom sopstvenog komfora.