Sistem, rupe i krivine

Ili jedno iskustvo

Imala sam čvrstu želju i dobru nameru da ovaj post bude o jednom putovanju i utiscima koji su veoma lepi, ali me je sled događaja okrenuo na drugu stranu

Reč je o psima lutalicama i tome da su u subotu ušli u dvorište moje majke i podavili joj kokoške.

Prokopali su prolaz ispod ograde i ušli,

I to ne bi bio razlog ovog posta, ali dalji tok priče je jedno jako loše iskustvo koje moram da podelim , jer sam sigurna da su mnogi od vas revoltirani bar koliko i ja.

Pomenuti događaj se desio u subotu ujutro, negde oko 9-9:30. Kako je, pored štete koja je nastala, moglo da se desi da tu bude i jedan dvoipogodišnji dečak (već se ježim od same pomisli na to), ne bih lenja već odmah prionuh rešavanju situacije i poslah mail na jkp@veterinabeograd.rs .

Naravno, pre toga sam ih bezuspešno zvala nekoliko puta. Na sajtu grada beograda https://www.beograd.rs/lat/gradska-vlast/1730605-jkp-veterina-beograd/ su oni navedeni kao javno komunalno preduzeće koje se bavi ovom problematikom , gde je navedeno

„Preduzeće ima ISKLJUČIVO PRAVO obavljanja komunalne delatnosti zoohigijene na teritoriji Grada Beograda.“

Danas do jedan mi , naravno, niko nije ništa odgovorio niti me je pozvao. U međuvremenu sam pozvala i policiju, koja bi po meni trebalo da napravi nekakav zapisnik i procesuira slučaj. Oni su me otkačili, poprilično neljubazno, rekavši mi da oni nemaju NIKAKVE veze sa tim. „Žalite se opštini!“

Kome? Kojoj službi?

Na to pitanje sam ostala bez odgovora.

Ne želeći da to prođe tek tako ( ovo se već desilo jednom pre dva-tri meseca), pozovem opštinu, i tamo nekako dođem do gospodina Miljana koji me je zaista ljubazno saslušao i objasnio da oni mogu da reauguju jedino u slučaju kada neko kuče ugrize čoveka. Za nastalu štetu nemaju model rešavanja,

Svakako je uzeo podatke i zakazao dolazak na teren radi zapisnika. I moram da napomenem da mi je jedino ovaj gospodin ostavio utisak da zaista razume problem.

A onda sledi najbolje od svega. Kako nisam dobila NIKAKAV odgovor od JKP Veterina Beograd , zovem ih ponovo – posle nekoliko poziva javio mi se neko, Ponavljam priču koja se desila, a gospođa kaže da oni ne mogu ništa da urade. Na moje uporno insistiranje prebacuje me na šefa koji nije tu, već se javlja neko treći koji , posle ponovljene priče, obećava da će preneti šefu informaciju. Tu već gubim strpljenje….. Tražim neki kontakt gospodina Šefa, želim da imam povratnu informaciju…..

Kao da razgovaram sa automatom… Iste fraze, niko ništa ne zna, niko nema ovlašćenja…….

Šef me posle nekog vremena ipak zove. Ponavljam priču, ponavljam da sam im poslala mail,ponavljam da me nije niko zvao i postavljam pitanja. Pitanje štete, pitanje zaštite (rešavanja problema pasa lutalica), i pitanje ko će odneti uginule kokoške. Leto je, vrućina je …… Na svu moju priču gospodin mi prvo kaže da nam ograda nije dobra, i da oni tu ne mogu da pomognu.

Moja radna temperatura raste. Gospode Bože, daj mi strpljenja, jer ako mi daš snage pobiću ih!

Nemam nameru da ubeđujem gospodina kako mi je ograda dobra. Ne štitim se od medveda i slonova, već pokušavam da skrenem pažnju NADLEŽNOJ službi na problem.

Što se tiče odnošenja uginulih kokošaka, oni to rade sa javnih površina, a sa privatnih odnošenje naplaćuju.

Em šteta, em nervoza, em plati !

I još nisi rešio problem.

Što se tiče opasnosti po dete, lakonski odgovor je bio da je svaki roditelj dužan da o svom detetu vodi računa do osamnaeste godine-

Moja radna temperatura i dalje raste ! Gospode, daj mi strpljenja !

I, da, kučiće če doći da vakcinišu, sterilišu i vrate na lokaciju. Pozvaće me kada budu dolazili da im pokažem gde su, i koje je od njih podavilo kokoške! Naravno, gospodin se nije složio sa mojim terminom „psi lutalice“ , jer u zakonu stoji „nevlasnički psi“. Samo ako procene da je neko od njih agresivno, neće ga vratiti „na lokaciju“ ! To je vrhunac. Pitam kojim metodama utvrđuju buduću agresivnost pasa, a u sebi vizuelizujem kako im pružaju ručicu svog deteta ili unučeta….. I već zamišljam sebe kako idem sa ekipom po selu, lepo zamolim kučiće lutalice da se postroje, daju DNK kako bih mogla forenzički da ustanovim koje od njih je odgovorno za pomor. Ili još bolje, zakažem termin i mesto dolaska ekipe. Previše! I za najstrpljivije ! Ja sam strpljiva osoba. Znam da postoje zakoni, znam da postoje nadležnosti, znam da postoje loši dani…… Kao zaključak razgovora gospodin kaže“Gospođo, vi ste revoltirani. Vi ste oštri“ Ej, moja Jugoslavijo! Ovdje kome ne porast zubi, kukala mu mati! A svim zaposlenim u opštini Surčin poručujem da je slikati se u Nautičkom selu ili Bojčinskoj šumi mnogo opuštenije ako ne morate preko ramena da motrite da li će neki pas lutalica napasti neko dete. Dovoljno je i da zgrabi pečenicu i pobegne i pokvari roštilj…… Ja i dalje mislim da je način na koji su naši dedovi i očevi rešavali ovu vrstu problema loš, ali bez obzira na to , izgleda da je ova država rešila da se na taj način bori sa ovim problemom. I, da ne bude zabune, što je narod siromašniji, to je više pasa lutalica…. A njih je svake godine sve više.